’E TTREZZE ’E CARULINA

Oi pètteno, che piéttene
’e ttrezze ’e Carulina,
damme nu sfizio, scippela,
scippela na matina!

 

E tu, specchio addó luceno
chill’ uocchie, addó, cantanno,
ride e se mmira, appànnete
mentre se sta mmiranno.

 

Lenzola, addó se stenneno
’e ccarne soie gentile,
nfucateve, pugnitela,
tutto stu mese ’abbrile!

 

E vuie, teste d’ anèpeta,
d’ aruta e resedà,
seccate ncopp’ a ll’ asteco
faciteve truvà!

 

Ma ’o pètteno che pettena
’e ttrezze ’e Carulina,
è sempe ’o stesso pètteno
’e tartaruca fina:

 

’o specchio è de Venezia
e nun ha fatto mossa:
’e lenzulelle smoveno
n’ addore ’e spicaddossa:

 

e manco nun me senteno
ll’ aruta e ’a resedà;
cchiù ampresso ncopp’ a ll’ asteco
abbrile ’e ffa schiuppà!…