Karte na stolu

Gospodin Sejtana, pored skupih starina i drugih vrednih predmeta skuplja i ubice i to vrhunske, koji su uspeli da se izvuku, tj. one na koje nikada nije ni pala sumnja da su izvršili zločin. Nije on njih "skupljao" da bi ih ucenjivao, već je uživao u onim sekundama kada kroz razgovor sa njima provuče reč ili dve koje su samo njemu i ubici poznati i onaj tren kada u očima ubice vidi da je ovaj drugi svestan da je ipak na neki način otkriven. Da li je gospodin Sejtana znao koliko to može biti opasno i da onaj ko je ubio jednom i ostaone neotkriven ima velike šanse da to učini ponovo - posebno kada se oseti ugroženim? I tako, gospodin Sejtana odlučuje da Herkulu Poarou pokaže svoju "kolekciju". Organizuje večeru na koju poziva četvoro ljudi "sa ove strane zakona" pukovnika Rajsa, načelnika Betla, pisca detektivskih romana Arijadnu Oliver i našeg Herkula Poaroa, kao i četvoro ljudi koji su po njemu bili "sa one strane zakona" gospođu Lorimer, doktora Robertsa, majora Despara i gospođicu En Meredit. Jedan od njih se očito osetio ugroženim u tom odabranom društvu i te večeri u prisustvu ostalih ubio gospodina Sejtanu.